​

Јунак у књижевном делу је лик који својим животом заокупља пажњу писца и читаоца. 

Јунак може бити главни и споредни јунак.

Главни јунак носи идејну основу дела и радњу. 

Јунаци могу бити позитивни и негативни. Позитивни јунаци имају изузетну моралну снагу. Негативни јунаци су супротност позитивним јунацима.

Сваки јунак има портрет и карактер. Карактер представља скуп етичких, интелектуалних и емотивних особина јунака.  Карактер садржи врлине и мане књижевног јунака.  Те особине морају бити јасно истакнуте да би се један јунак разликовао од других. 

Карактеризација  подразумева начин обликовања лика.  Карактеризација може да обухвати низ поступака приликом изградње одреженог лика. 

карактеризација може бити директна - лик је представљен кроз догађаје, акцију у којој учествује. Именовање представља један облик карактеризације (писац јунацима даје именима којима алудира на њихове карактерне црте - Анђелија, Раскољников, Срђа Злопоглеђа). Карактеризација може бити и комбинована, односно комбинација портрета, карактерних особина и приказа социјалне средине. 

Карактеризација може бити  статичка (у лику доминира само једна особина), динамичка (лик се мења и прате се те развојне промене),  психолошка (писац се највише бави унутрашњим светом јунака), етичка (истичу се моралне особине јунака), социјална (ликови се представљају у зависности од социјалних околности у којима живе), језичка карктеризација (ликови се карактеришу путем говора - жаргон, дијалекат). 

​

​