Ликови из романа На Дрини ћуприја

Абидага ‒ главни везиров повереник ѕа изградњу моста. Био је строг према својим сународницима. Он је новац за изградњу моста присвојио за себе

Алибег Пашић ‒ једини човек који је стекао Лотикину наклоност; није се женио, није се опијао, ни скитао по вароши; најповученији и најћутљивији човек у касаби, био је довољан сам себи-

Алихоџа Мутевелић ‒ Основне црте карактера: румен, млад, живахан, насмејан, особењак, поштен. Алихоџа је кажњен тако што је десним ухом прикован за дрвену даску на мосту због противљења отпору против Аустријанаца.

Алихоџа Мутевлић ‒ особењак и вечити контраш. Због своје пргаве нарави и самосталности у размишљању,често се није слагао са  свештенством и старешинама.Супроставио се Осман-ефендији  па га је он  закуцао за  мост. Ослободили су га аустријски војници, касније се супроставио  аустриској власти. Умро  је  оног дана када је српска војска ушла у Вишеград.

Алихоџа, један од угледних Турака, који су позвани да буду на челу шукцора.Био је за уздржљивост и избегавање учествовања Турака јер ће свако мешање за њих представљати штету.

Аустријанац ‒ предузимач на прузи; сиво одело спортског кроја, жуте ципеле ” на шнир” које сежу чак до колена-

Владо Марић, један од момака са којима је Гласичанин побегао у Србију.

Газда Павле Ранковић ‒ један од млађих али богатијих газда, црне косе и ситних очију.

Гласичанин, мали чиновник великог предузећа у Вишеграду, име му је Никола, а био је у љубавној вези са Зорком. Након атентата са друговима бежи у Србију.

Грегор Федун – двадесеттрогодишњак из Источне Галиције у Русији, био је стражар на мосту, због једне грешке осуђен и пре него што је послат на суд, одузео себи живот пушком.

Густав ‒ ”цалкелнер”, омален Немац, пргаве нарави, риђ, закрвављених очију; знао је све госте, водио рачуна да се пуно пије и уредно плаћа-

Гутенплан ‒ отворио је кантину за војску.

Даутхоџа Мутевелић ‒ мутевелија, управник имања. Бори се за опстанак хана Поклекао је у борби да одржи хан, али је задржао понос.

Драженовић – вахтмајстер који је био главни у Федуновој чети и који га је осудио.

Ејуб-бег из Црнче, млад, блед, укочена погледа, стално се опијао; био је заљубљен у Лотику.

Жандарм Турчин – ухватио је Јеленку, а Јаков му је побегао.

Зорка, учитељица која је била у љубавној вези са Гласичанином.

Јаков Чекрлија – познати хајдук, одбегао у Херцеговину да би прешао границу, успео је да пређе мост уз помоћ Јеленке Тасић тако што су преварили Федуна.

Јеленка Тасић – жена која се маскирала у турску девојку да би преварила Федуна, јер је морала да преведе Јакова преко моста, који је био обучен као стара Туркиња.

Јован Мићић ‒ рујански сердар,пореклом из Ариља, ником није полагао рачуне, а понајмање босанским потурицама. Послао га је Милош Обреновић да види куда иде граница са Босном.

Крчмар – ритмајстер који је био на Федуновом саслишању.

Лотика ‒ млада, савршено лепа жена, удовица, црне косе и жарких очију; водила је хотел,према свима фина и љубазна, неуморна и вешта жена, знала је како да се опходи према пијаним гостима.

Малчика ‒ келнерица, отресита Мађарица, изгледа као жена неког укротитеља звери, знала је све госте-

Мехмед‒паша Соколовић ‒ Велики везир који је подигао мост.

Милан ‒ висок, плећат и кошчат Личанин, дивовске снаге; увек прописно одевен (смеђи прслук, бела кошуља, дугачка кецеља од зелене чоје); Он је спречавао скандале у хотелу-

Наилбег Турковић, један од угледних Турака који су позвани да буду на челу шукцора. Био је за то да се уради и да уместо Цигана, они буду главни.

Османага Шабановић, један од угледних Турака, који су позвани да буду на челу шукцора.

Осман‒ефендија Караманлија ‒ Основне црте карактера: висок, мршав и блед човек, чело и образи су му пуни ожиљака. Сваки мишић на лицу му је неприродно затегнут. Био је помоћник пљеваљског муфтије, верски и политички фанатик, жељан борбе и окршаја, одан и послушан.

Павле Ранковић,председник српске црквено‒школске општине, жутог лица. Отишао је до председника Сабљака да провери безбедност Срба,али без успеха.

Петар Талијан ‒ мајстор Перо, Италијан кога су сматрали кривим за атентат на царицу који су починили његови земљаци Италијани

Пљеваљски муфтија‒Озбиљан плави човек,мирног изгледа али ватрене природе. Са малим бројем људи организује у Босни отпор против Аустријанаца.

Поп Јосо – млади поп који није хтео да сахрани Федуна.

Поп Никола ‒  поп који је пристао да сахрани Федуна на гробљу, на Драженовићев захтев.

Председник Сабљака, пун, блед човек, родом из Хрватске. На ногама је имао чизме,а у рупици зеленог ловачког капута неки знак у две боје: црно и жуто.

Радисав ‒ особењак и инаџија који је веровао да ће ноћним саботажама и рушењем дневних радова обуставити изградњу моста. Ухваћен је и свој пркосни отпор платио тако што је жив набијен на колац.

Салко Ћоркан ‒ син Циганке и официра Анадолца, отац га је напустио, а мајка му је умрла. Одгајала га је касаба. Као мали изгубио је лево око .Радио је послове које нико није хтео (покопавао све што угине или што вода наплави). Био је пијаница и весељак, касабалијама је служио за шалу.

Салко Хедо ‒ старешина варошких заптија, не види и не чује добро када са неким разговара, а када се разговор заврши постаје и нем.

Стеван из Праче – стражарио са Федуном, увек дремао на послу.

Суљага Мезилџић, један од угледних Турака, који су позвани да буду на челу шукцора.

Турчин Велетовац ‒ носио је информације о Јовану Мићићу и померању граница.

Ферхат је први фењерџија. Високи сиромах који је имао пуну кућу деце. Пре овог посла је радио све како би прехранио своју породицу.

Филиповић ‒ Генерал који саставља проглас на српском и турском језику упућен становништву Босне и Херцеговине приликом уласка Аустријске војске у Босну.

Хусо Кокошар, Циганин без части и одређеног занимања који је тада водио главну реч у чаршији. Био је на челу шукцора.

Цалер – Јеврејин; држао је хотел; имао болешљиву жену Дебору и две девојчице Мину и Ирену.

Цвехер ‒ држао је јувелирску радњу.

Циганин Мерџан ‒ џелат без трунке људскости у себи. Набија Радисава на колац  са циљем да од Абидаге добије још 6 гроша.

Црни Арапин ‒ живи у централном стубу моста(по легенди) и ко га год види мора умрети.

Шемсибег Бранковић ‒ један од најимућнијих и најугледнијих  бегова у касаби. Од кад  се променила власт ретко кад силази у варош а у његову кућу не сме да уђе ниједна новотарија  која је дошла променом власти а  унучад не пушта у школу. Он је узор угледним  Турцима који код њега долазе да се посаветују. Умро је изненада.

Шех‒Турханија ‒ погинуо бранећи каурској војсци прелаз преко Дрине, сада почива у свом гробу, на другој страни обале, одмах изнад моста, али ће несумњиво устати оног тренутка када први кауски војник ступи на мост.

Шперлингови ‒ отворили су фрабрику соде и фотографски  “атеље”.

Шрајбер ‒ Јеврејин, држао је “мешовиту радњу” или “шпецерај“.