Наши књижевни јунаци
Година 2019.
Прототипови књижевних јунака
Прототип њижевног јунака је стварна особа према којој је писац створио свог књижевног јунака.
Књижевни лик се ствара на основу грађе коју пружа живот. Пишчева стваралачка машта обликује животну грађу и ствара вероватан, препознатљив и уверљив књижевни лик.
Андрић је записао: "Личности су постојале, али сам им ја променио имена и дао другу душу." Писац често полази од неке стварне личности из живота која му служи као прототип. Не уноси је у дело онакву каква је у стварности, него је преобликује, додајући јој једне а одузимајући друге особине.
Ана Карењина
Лик Ане је вероватно, макар делом, инспирисан Маријом Хартунг (1832—1919), старијом ћерком руског песника Александра Пушкина.
Занимљиво је и то да је као прототип за лик грофа Вронског послужио пуковник Николај Рајевски који је заиста као добровољац учествовао у Српско-турском рату и тамо погинуо.
Робинзон Крусо
Прича о Робинзону Крусоу вероватно је била инспирисана стварним догодовштинама Александра Селкирка, шкотског бродоломника који је живео нешто више од четири године на пацифичком острву које се звало Мас а Тијера (шп. Más a Tierra) и које је 1966. године преименовано у Острво Робинзона Крусоа, у Чилеу.
Швабица
Лаза Лазаревић је у Миши, студенту медицине, представио себе. Приповетка „Швабица“ је највероватније написана за време Лазаревићевих студија у Берлину и настала је на основу пишчевог непосредног доживљаја.
Бора Станковић је лик Коштане засновао на Циганки Малики, страсној и заносној певачици из Врања.
Коштана
Коштана је постојала и одиста је у механама испуњеним жудњом и дуванским димом, крајем 19. и почетком 20. века доводила "све што је носило чакшире" до лудила!
Јавна је тајна да су због ове "живе ватре" локалне газде и чорбаџије распродавале имања, остављале "женчад и нејака чеда"... Пред њом су и најхладнији "падали у севдах", а није мали број оних које је одвела право у пропаст...
Два су објашњења због чега је Малика названа Коштаном... Према једном, име јој је дошло од "крупних очију као у кошуте", а према другом од назива дрвета и плода кестена, којим је обрасла читава Врањска бања, а који се у овом крају назива - коштан!
Вазда жељна слободе, певачица и играчица Малика Еминовић имала је попут свих других лепотица све, само не - лагодан живот!
Рођена Врањанка од малих ногу свирала је и певала са оцем и братом по кафанама и приватним слављима. Напослетку се удала за Максута Рашитовића с којим је добила синове Ису и Ћерима. Са њима, у насељу Бурдинци живеле су и Максутове две ћерке из његовог првог брака, које је Коштана пазила као своју децу.
Према сведочанству локалних мештана "само им у кафану није дала да иду", а са Бором Станковићем срела се где друго до - у ме'ани, и то кад је Бора био гимназијалац.Прича се да је само хтео да се увери у њену лепоту, и да с Маликом није проговорио ни реч... Нешто касније настала је драма названа по овој лепотици.Мало је познато да је Коштана 1926. године, по наговору адвоката, тужила Бору Станковића и то када је познати позоришни комад увелико био извођен на позоришним сценама широм Србије.
Даме које су инспирисале српске песнике романтичаре
Татјана Ларина
Александар Пушкин је инспирацију за свој роман у стиховима „Евгеније Оњегин“ пронашао у Ани Керн, жени коју је упознао у Санкт Петербургу и која је удата за остарелог генерала, а за коју је рекао:„Како је некоме дозвољено да буде тако леп?“
Ликови из романа "Рат и мир"
Поједини ликови из романа „Рат и мир“ представљају претке Лава Толстоја који су припадали старим руским племићким породицама, па тако Николај Ростов има много сличности са пишчевим оцем Николајем Толстојем, потпуковником Павлоградског пука (који се под тим називом и спомиње у роману),а Марја Болконска подсећа на Толстојеву мајку.
Чича Горио
Роман „Чича Горио“ Онореа де Балзака садржи аутобиографске податке. Наиме, француски писац је живео у једном пансиону који јако личи на пансион госпође Воке, а и налазио се у истој париској четврти.
Снежана
Сматра се да је лик Снежане заснован на стварној личности, грофици Маргарети фон Валдек.
Гавран
Надахнуће за песму „Гавран“ Едгар Алан По (1809-1849) познати амерички песник пронашао је у љубимцу Чарлса Дикенса.
Доријан Греј
„Слика Доријана Греја“, роман Оскара Вајлда (1854-1900), сматра се полуаутобиографским делом. Главни јунак овог романа, развратни денди који се служи натприродним моћима како би зауставио старење сличан је аутору који је и сам прикривао седе у коси.
Алиса
„Алиса у Земљи чуда“ настала је на један веома необичан начин. Наиме, 1862. године Луис Керол, творац ове бајке је отишао на излет с пријатељима, међу којима је била Алиса Лидел, десетогодишња девојчица с којом је развио пријатељство. Желећи да прекрати време испричао причу у којој је главни лик била управо Алиса. Првобитни назив приче био је „Алиса у подземљу“.
