Шта рећи о Лодики! Свестран уметник, дивна особа, просто генијалан Човек!
Када сте схватили да желите бити писац?
Ја и данас не схватам да ли желим да постанем писац, тј, да ли сам уопште писац. Једноставно о томе не размишљам. Бити писац, није ствар желети. Јеси или ниси, родиш се са неким талентом, надограђујеш се образовањем или искуством и то је то...Многе супротне ствари у детињству дете размишља ''Што волим да будем лекар''или пекар, научник..На пример ја сам одувек желела да будем неки научник који има везе са звездама и васионом. Онда сам желела нешто друго, мада ме Космос одувек привлачио као и физика, али нажалост живот ти измами друге опције, прилагодљиве ситуацији у којој си и кренеш путем којим си предодређен. А поезија је увек била присутна, јер бити песник није занимање, већ нека виша потреба да се изразиш на другачији начин...
Колико дуго пишете?
Да не буде метафора, ако кажем да сам ''писала'' пре но што сам научила слова, али сам изговарала речи у стиховима, или их певала...Онда сам заћутала кад сам видела да ја нисам ништа измислила, у свету дечје литературе, у рафовима кућне библиотеке доминирала је класика...Било ме је срамота да се јавно прикажем поред светских умова да ти памет стане од њихове памети, умећа и талента. Наравно ни то није дуго трајало, јер ја потичем из породице уметника писаца и занатлија и није тешко било извући из мене оно што је део мог унутарњег бића...Било је младих студената који су често попут руских кружоцима, одржавали те песничке састанке и нас средњошколце позивали где се пре свега читала руска поезија; Јесењин, Марина Цветајева, Мајаковски и многи други за које нисам у то време ни чула..Наравно, читали смо и своју...Ето, лако је закључити према годинама које носим, да је то врло дуг период...
Где проналазите инспирацију?
Ја је не налазим, нађе она мене: у цвету, лептиру, у сјајним очима човека, у тузи, у љубави..
Пробудиш се надахнут , извире нешто из бића, другчија перцепција...Све што око види све су то симболи нечег узвишенијег, дух то препозна на неки њему знан начин.Тешко је објаснити човеково стање , јер је не само духовно биће, већ и физичко, и то физичко је врло ограничено, зато поезија има моћ да превазиђе физички закон , као што је његов опстанак, мислим на човека...Значи, све може бити инспирација која надахњује, ако сам се добро изразила..
Како сте се осећали када је објављена Ваша прва књига?
Лепо. Гледам прву књигу као реликвију, слова другчија у њој него у другим књигама. Њена боја, мирис.Читам је више пута, као да је туђа, што и јесте, изнедрили сте нешто и она одлази од вас тражећи сопствени пут...Онда је после ишло мало реалније, трагате за новим стилом..и тако..
Да ли покушавате да утичете на своје читаоце и на који начин?
У многим песмама – да!. Увек носе неку поруку коју ја желим да пробудим у другом човеку да се не онечовечује...Да у себи пронађе зрно добра ил талента и држи се тога као водиља кроз живот. Да је цело човечанство једно биће и да има вишу сврху од пукок преживљавања...Нажалост , тај преокрет само '' с више'' долази, моја порука је само слаб покушај да се нешто поезијом учини, а ко зна? Можда ће једном бар једног пробудити...Или док чита, стишати...или ће размишлјати...
Шта по Вашем мишљењу треба да садржи добра књига?
Добра књига, ако је проза, а важи и за поезију. Да има све компоненте Гогољевих прича,
Дубину карактера Достојевских ликова, реченице кратке ( Дневник о Чарнојевићу (Јесен и живот без смисла М:Ц..)) итд..Наравно , То најбоље не може се поновити, али је потребно да једна књига има добру причу, стил писања, уметничку вредност, и поруку да се замислиш дубоко... Умовање без топлог срца може да изгледа или као филозофија или фантасмаголија..Уметност не трпи атеизам. Поезија тражи да има душу и уметничку вредност, и да носи поруку...
Која ће бити тема Ваше идуће књиге?
Биће у њој више тема .Љубав. Човек пре свега...Жена..Једноставно ж и в о т!
Шта саветујете почетницима?
Да не мисле да су најбољи, да претрпе критику. Да приме савете и сугестију, па ипак да остану своји на своме. Да раде, да читају... и читају, и да истражују...
Да шаљу своје радове на свим могућим конкурсима, да присуствују културним догађајима...И све што их занима да питају своје професоре или афирмисане ствараоце...а за почетнике после педесете немам савет.!?
Глуве уши
Научен да буде тих Пред глувима И невидљив Пред слепима Често заборави Да кроз пустињу Бела тишина Говори људима Чију буку стварају Ноте звуковима мисли Па фијуче као ветар Кад проговори
Глас му обично Застане у грлу А не би ни да ћути Али узалуд би Говорио глувим ушима У чијим шупљинама Песак шкрипи...