Љиљана Мокрицки је позната параћинска песникиња. Интервју са њом водила је Елена Златев, ученица првог разреда санитарно-еколошког техничара.
Елена: Када сте схватили да желите бити писац?
Љиљана: Као средњошколка сам почела да другујем са поезијом, али сам тек од 1992. године почела да објављујем своје радове.
Ана: Колико дуго пишете?
Љиљана: Пишем, углавном поезију, ево већ двадесет седам година.
Елена: Где проналазите инспирацију?
Љиљана: У свом животу и окружењу. У књигама које читам.
Ана: Како сте се осећали када је објављена Ваша прва књига?
Љиљана: Била сам веома срећна и задовољна.
Елена: Да ли покушавате да утичете на своје читаоце и на који начин?
Љиљана: Не. Ја пишем, а читаоцима препуштам све остало.
Ана: Шта по Вашем мишљењу треба да садржи добра књига?
Љиљана: Добра књига треба да додирне душу читаоца. То је сусрет двеју енергија, између писца и читаоца. Те енергије се препознају. Ако је препознавање успело, онда и живот књиге пулсира и расте.
Елена: Која ће бити тема Ваше идуће књиге?
Љиљана: Приликом писања нове збирке мешају се и теме, тако да у току рада одлучим шта даље са тим. То је нешто на шта тренутно немам одговор.
Ана: Шта саветујете почетницима?
Љиљана: Мислим, не саветујем, та реч је оно што баш не волим да изговарам, јер има своју тежину. Мислим, дакле, да много читају, образују се, раде на себи како би остварили себе. Ако желе да постану добри у свом раду, да пронађу свој особен стил, све касније иде лако, увек се пут отвори ако се крене у добром правцу.
Велику захвалност дугујемо госпођи Љиљани на одвојеном времену!
